Термин „Британска промена” обухвата променљиву динамику политичке климе у Великој Британији и био је предмет интензивне дискусије и дебате у последњих неколико година. Од референдума о Брегзиту до општих избора који су уследили, земља је била сведок великих промена у политичкој моћи и идеологији, што је довело до периода транзиције који је многе оставио да се питају о будућности једне од најефикаснијих светских демократија.
Историја УК Свитцх-а може се пратити до референдума одржаног 23. јуна 2016. године, када су британски бирачи гласали за излазак из Европске уније (ЕУ). Одлука, опште позната као Брегзит, означава прекретницу у историји земље и изазвала је огромну неизвесност како на домаћем тако и на међународном плану. Референдум је разоткрио дубоке поделе унутар британског друштва, при чему су млађе генерације углавном подржавале останак у ЕУ, док су старије генерације гласале за излазак.
Док су се преговори о условима изласка Британије из Европске уније одвијали, Конзервативна партија тадашње премијерке Терезе Меј борила се да постигне договор који би задовољио и британски парламент и Европску унију. Поделе унутар Конзервативне партије и недостатак консензуса у парламенту на крају су довели до оставке Меј и увођења новог премијера Бориса Џонсона.
Џонсон је дошао на власт у јулу 2019. године, доносећи драматичан преокрет за УК Свитцх. Обећао је да ће постићи „брегзит“ до рока 31. октобра, „уради или умри“ и позвао на превремене опште изборе како би се обезбедила парламентарна већина за усвајање предложеног споразума о повлачењу. Избори у децембру 2019. показали су се као велики догађај који је преобликовао политички пејзаж Уједињеног Краљевства.
Конзервативна партија је однела убедљиву победу на општим изборима, освојивши већину од 80 места у Доњем дому. Победа је виђена као јасан мандат за Џонсона да унапреди своју агенду о Брегзиту и оконча сталну неизвесност око изласка Британије из Европске уније.
Са јаком већином у парламенту, промена у Великој Британији се поново преокренула 2020. године, при чему је земља формално напустила Европску унију 31. јануара и ушла у прелазни период док су у току преговори о будућим трговинским односима. Међутим, пандемија коронавируса (ЦОВИД-19) заузела је централно место, одвлачећи пажњу са завршних фаза Брегзита.
Свитцх УК се суочава са новим изазовима јер пандемија наставља да ремети свакодневни живот и врши огроман притисак на економију земље и систем јавног здравља. Владин одговор на кризу, укључујући политике као што су блокаде, вакцинације и економска подршка, дошао је под лупу и донекле је засенио наратив о Брегзиту.
Гледајући унапред, пуне последице трансформације Уједињеног Краљевства остају неизвесне. Исход текућих трговинских преговора са ЕУ, економски утицај пандемије и будућност самог блока, као и све већи позиви за независност у Шкотској, кључни су фактори у одређивању судбине Британије.
Британска трансформација представља важан период у историји земље, обележен променом политичког пејзажа усред дебата о суверенитету, идентитету и економском просперитету. Одлуке донете данас ће несумњиво имати дубок утицај на будуће генерације. Коначан успех или неуспех транзиције у Великој Британији зависиће од тога како ће земља одговорити на изазове који су пред нама и може да подстакне јединство и стабилност усред текуће неизвесности.
Време поста: Јул-12-2023
